Slusaj Svoj Instikt- Zasto Roditeljski Instikt Nikada Ne Gresi

Svako od nas ima svoju pricu. Itaj momenat kad je sve pocelo.

Kod nas su prvi problemi s paznnjom, koncetracijom i ucenjem poceli vec u predkoloskom. Moj sin nije mogao da sedi mirno, odbijao je da radi ono sto mu je zadato, prkosio je svemu i svima. Umesto saveta dobijali smo poreke poglede. Na testiranju za prvi razred receno je da malo zaostaje, ali da moze u skolu. Danas znam da je to bila greska-ali tad sam verovala da "oni znaju bolje". I tu je poceo haos.

Od prvog dana skole njegovo iskustvo je bilo negativno. Dok su druga deca crtala i pisala, on je bio na stolu, pod stolom, hodao, pricao, jeo...sve osim onoga sto se od njega ocekivalo. Plakao je svakog dana nakon skole. Nakon dva meseca agonije uciteljica je predlozila procenu u zavodu "Cvetko Brajovic".

Tako smo dosli do psihologa Jelene Krivacic. Procena je potrajala mesecima, psiholog, logoped, neurolog, psihijatar, fizijatar, EEG glave . Na kraju: zvanicna dijagnoza - ADHD i disgrafija.

Odmah smo krenuli sa psiholoskim i logopedskim vezbama. Zbog manjka termina u Zavodu angazovali smo i privatnog logopeda a kasnije i defektologa. \ali i pored svih vezbi, napretka u skoli nije bilo. I onda je krenulo ono najbolnije, okrivljavanje. Nije dovoljno vezbao, nismo dovoljno radili, sve je bila greska roditelja. A sitina je bila potuno drugacija. Sa njim u skoli nije imao ko da radi. Gurnut je u zadnju klupu gde nece moci nikome a smeta. I kako onda da ockuju date da napreduje? Kako ? Kad sam shvatila da svaki dan koji ostalemo u toj skoli, sve vise zaostajemo za ostalima, odluka je doneta. Mi odlazimo.

Na predlog psihologa, zakazali smo razgovor u Os "Dragan Kovacevic". U skolu smo dosli potpuno spremni, sa svim papirima, procenama, izvestajima i nadom. Predali smo bili i zahtev za interresornu komisiju-i upisali se u novu skolu.

21.11.2022.-datum koji cu pamtiti kao najlepsi dan u mom zivotu. Zvono za kraj nastave je oznacilo i nas zadnji dan u toj skoli. Gotovo je, disi mama. Sad ce krenuti na bolje.

Sutradan je bio nas prvi dan u novoj skoli. I pocetak novog zivota, nove avanture. Znala sam da ce i dalje biti izazova, ali smo napokon bili okruzeni ljudima koji nas razumeju, i koji su tu da nam pomognu, da nam budu vetar u ledja. I da nam budu podrska.

Danas moj sin zavrsava cetvrti razred. Postigao i je sve sto su nam rekli da on "nece moci", i vise od toga. On je drugo dete-spokojnije, srecnije, samopouzdanije.

Ovaj put nas je naucio jednu stvar: Ako osecas da okruzenje nije dobro za tvoje dete, promenji okruzenje i videces magiju.