Kako je sve pocelo, nas ADHD put od prvih znakova do dijagnoze

Sećam se dana kada sam prvi put primetila da je moj mali zmaj drugačiji. Bio je to onaj neuhvatljivi nemir u očima, beskrajna energija koja nije jenjavala ni kad bi svi drugi odavno posustali. Njegova radoznalost bila je bez granica – svet je bio jedno veliko igralište, prepuno izazova i čuda.

Isprva sam mislila da je samo „živahan“. Svi su mi govorili: „To je normalno za dečake, proći će.“ Ali, nije prolazilo. Umesto toga, postajalo je sve izazovnije – kod kuće, u vrtiću, kasnije u školi. Često su nas gledali sa nerazumevanjem. Bilo je teško. Bilo je dana kada sam se pitala da li grešim, da li preterujem, da li sam sama u svemu ovome.

I tada je došla dijagnoza – ADHD.

Bila je to mešavina olakšanja i straha. Olakšanja jer napokon imam odgovor, ime za sve ono što sam osećala. A straha – jer nisam znala šta nas čeka.

Od tog dana počinje naše pravo putovanje. Putovanje puno prepreka, ali i ljubavi. Učila sam kako da ga razumem, kako da ga podržim, kako da ga ne slomim, već da ga naučim da svoju „supermoć“ koristi na najbolji način.

Tako je i nastala ideja za ovaj blog – iz želje da nijedan roditelj ne mora da prolazi kroz sve to sam. Da svi mi koji imamo svoje male zmajčiće imamo mesto gde ćemo biti shvaćeni, prihvaćeni i podržani.

Ovo je samo početak. Naš početak.

Svaki pocetak je tezak